Ред вожње Крагујевац до Суботица

Аутобус од KRAGUJEVAC до SUBOTICA пролази између осталог и кроз градове БЕОГРАД, ВЕЛИКА ПЛАНА, НОВИ САД, ПОЖАРЕВАЦ (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 406 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 05 сати и 50 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње KRAGUJEVAC - SUBOTICA постоји за следеће дане:
уторак
петак

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од KRAGUJEVAC до SUBOTICA су:BENKO TOURS 92.

Крагујевац је са 179.417 становника на територији Града, према попису из 2011, четврти град по величини у Србији , и седиште Шумадијског округа, а налази се око 120 километара јужно од Београда. Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона.
До 1990. године Крагујевац је био 5. град по развијености у СФРЈ одмах после словеначких градова. Почетком 1990.их година град постаје један од сиромашнијих градова у Србији. Данас је Крагујевац поново један од најјачих административних, културних, финансијских, индустријских и политичких центара у Србији.
Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Крагујевац је повезан са Београдом, Нишом, Краљевом, Чачком и другим градовима.
Међуградски и градски превоз на територији града Крагујевца тренутно обављају два предузећа: „Ласта“ из Београда и „Вуловић-транспорт“ из Рековца. Постоји 24 основних, сталних линија градског превоза и једна сезонска која води до Шумаричког језера. 

Суботица (мађ. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 км удаљености од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Севернобачког округа.
Суботица се први пут помиње 1391. под мађарским именом Забадка. Године 1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османлијско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је постала посед Хабзбуршке монархије. Од половине 18. века име јој је промењено у Санцта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Мариа Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) јој је враћено 1845. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 2007. Суботица има статус града у Републици Србији.
Град је смештен у Панонској низији који има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски, трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја.
У близини града је и прукључак који Суботицу повезује са Мађарском на северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са целом Европом.
У саобраћајном погледу Суботица се, у правом смислу речи, налази на раскрсници путева и пруга. У непосреној близини Суботице пролази аутопут Е-75, а у самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду (М-22.1), Сомбору и Келебији (Мађарска) (М-17.1), Хоргошу (М-22.1) и Сенти (М-24)(део до аутопута Е-75 је реализован, а остали део је у плану). Траса пруге Београд - Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
Значајније годишње манифестације у Суботици су:
"Међународни сајам предузетништва",
"Међународни филмски фестивал - Палић",
"Међународни фестивал позоришта за децу Отон Томанић",
"Летње позоришне вечери",
"Дужијанца",
"Бербански дани",
"Уједињене игре".