Ред вожње Антверпен до Ротердам

Autobus od ANTWERPEN do ROTTERDAM ne prolazi kroz druge gradove ili veća značajna mjesta. Na ovoj relaciji postoji samo jedan polazak. Dužina puta je oko 115 km. Prosječno trajanje putovanja po redu vožnje je 01 sat i 25 min. S obzirom da autobus prelazi preko graničnog prelaza moguća su i duža zadržavanja u periodu turističke sezone. Obavezno ponesite identifikaciona dokumenta. Posada autobusa će kreirati spisak imena putnika prije prelaska granice.
Prtljag se obično plaća po torbi na svim polascima u zavisnosti od prevoznika. Na linijama saobraćaju autobusi visoke i srednje turističke klase dok na kraćim relacijama neki prevoznici organizuju putovanje turističkim kombijima ili malim autobusima.
Red vožnje ANTWERPEN - ROTTERDAM postoji za sljedeće dane:
četvrtak
nedjelja

Антверпен је друга по величини лука у Европи и најбогатији град у Белгији. Смештен је на северозападу Белгије у региону Фландрија. Иако по величини спада у мање градове (простире се на површини од 204,51 квадратних метара са нешто мање од пола милиона становника) не само да представља привредни већ и модни, културни и туристички центар како Белгије тако и Европе.
За само име града је везана интересантна и пре свега маштовита прича. Легенда каже да је река Шелда, на чијим обалама лежи Антверпен, накада била под контролом суровог дива Антигона. Див је захтевао путарину од оних који су хтели да плове реком. Уколико би одбили да плате, див би им одсецао шаку и бацао у реку. На срећу млади ратник Силвио Брабо је спасио град ове тираније. На холандском hand werpen  значи бацити шаку. Друга теорија је да је име града изведено из “anda ” и “ werpum” што дословице преводено значи "на доку".
Константно подсећање на легенду присутно је у виду статуе Барбоа на тргу Де Гроте Маркт као и колачићима у облику шаке које можете купити на сваком углу.
Историја овог града је веома богата. Први записи датирају још из II века. Град доживљава нагли економски процват у XII веку наког слабљења супарничке луке Бриж. До прве половине XIV века Антверпен постаје најважнији трговачки и финансијски центар у западној Европи захваљујући пре свега положају луке и трговини вуном. Наредних неколико векова град пролази кроз турбулентан период у коме се наизменично смењују успони и падови услед поновног економског јачања Брижа. Друго златно доба овог града нагло је заустављено у XVI веку доласком Шпанаца са намером да покоре непослушни протестански север. Шпанци напуштају град 1585. године остављајући га у пламену. Економски опоравак је био дуг и спор. Међутим у таласу обнове град доживљава културни процват захваљујући пре свега сликарима Рубенсу, Ван Дајку, Јордансу, Бројгелу. Прве новине на свету штампне су упрво у Антверпену 1605. године.
Све до XIX века Антверпен је у економском смислу у озбиљном опадању, јер река Шелда остаје затворена. Антверпенска луку су у том периоду сматрали пре свега ратном луком са веома добрим стратешким положајем. „Пиштољ уперен у срце Енглеске“, тако  е Наполеон замишљао овај град. Тек после пада Наполеона код Ватерлоа (1815. године) Антверпен улази у кратак период просперитета.
Река је коначно отворена 1863. године чиме је осигуран успон Антверпена. Иако је град озбиљно страдао током оба светска рата, његова узлазна путања није више прекидана. Антверпен постаје град који данас познајемо, један од највећих и најбогатијих у Белгији, град који је изнедрио берзу и који данас има водећу улогу у обради дијаманата. Водећу улогу у дијамант индустрији имају Јевреји, који чине четвртину становништва. Преко 80% процената дијаманта пронађених широм планете данас завршава на обради у Антверпену, одакле се даље дистрибуирају широм света.
За разлику од Брисела који је окренут политици и планирању будућности, Антверпен је окренут естетском доживљају света и неговању историје.
Ова метропола има за свакога по нешто. Посетиоци могу да бирају да ли ће се посветити откривању културно-историјског наслеђа обилажењем бројних музеја и галерија, изгубити се у улици Меир и околним уличицама у походу на бројне бутике са гардеробом најпознатијих светских дизајнера или се једноставно опустити у неким од безбројних кафића, ресторана и ноћним клубовима.
Уколико се случајно или намерно задесите у овом граду обавезно посетите: готску катедралу Onze-Lieve-Vrouwekatedraal, најпознатији трг De Grote Markt где се налази и фонтана са скулптуром Брабоа, шопинг улицу De Meir, Музеј дијаманата, Рубенсову кућу, утврђење Het Steen, најстарији золошки врт на свету са око 5000 животиња De Antwerpse Zoo, пешачки тунел Sint-Annatunnel изграђен 30 м испод нивоа реке Шелде, где ћете имате прилику да ишчитавате стихове исписане на километарском зиду, без обзира у ком смеру се крећете.

Ротердам је најинтересантнији град у Холандији са фантастичном и иновативном архитектуром и трећом по велићини луком на свету, после Шангаја и Сингапура. Налази се на западу Холандије на ушћу реке Рајне у Северно Море. Целом својом површином град лежи два метра испод нивоа мора.

Град је 1328. године основао гроф Вилиам III, као насеље које се ширило око бране на реци Рот. Отуда и назив града - „dam“ што значи брана и „Rotte“ река која данас није ништа већа од канала.

Лука, у оквиру које се налази највећа рафинерија нафте на свету – Пернис, је све до 2004. године носила титулу најпрометније луке. Данас ту титулу има шангајска лука. Свакако је највећа лука у Европи. Годишње се укрца и превезе више од 300 милиона разне робе. 

Центар Ротердама је потпуно уништен у бомбаровању 1940. године. Једини сачувани споменик предратне архитектуре је „Бела Кућа“. Подсетник на страдање града је скулптура „Разрушени град“ коју је скулптор Закпин поклонио Ротердаму 1958. године. Наредни период је период великих иновација и обнове града. Ускоро град добија једну модерну црту, другачију од свега до тада виђеног. Данас је Ротердам град облакодера карактеристичног стила. У Ротердаму се развија једна потпуно нова струја у архетектури пре свега експерименталног карактера. Ротердам представља главни центар за младе и амбициозне архитекте. Ово је град који има највише архитектонских бироа у Европи, који су познати по примени најновијих грађевинских технологија и експериментисању са различитим врстама архитектуре, иновацијама у осветлењу, 3Д штампању као и роботским конструкцијама.

Ротердам је нешто ново и нешто другачије у односу на остале холандске градове. Недостатак историјског контекста и намера да се Ротердам представи као град будућности створили су погодно тло за нове стилове градње. Упаво чињеница да је град збрисан у бомбардовању и да се ништа не може упропастити дало је могућност експериментисања. Понири оваквог размишљања су робна кућа Маrcel Breuer De Bijenkorf саграђена још давне 1957. године као и „Cube Houses“ архитекте Пиет Блома изграђене 1977. године. Због великог броја солитера, Ротердам често зову и Менхетн на реци Маас, која протиче крај овог новоизграђеног дела града. Један од познатијих солитера је свакако Еуромаст, који се уздиже високо изнаг града са својих 186 м а на њему се налази ротирајући видиковац са прекрасним погледом на цели град. Новији пројекти су и монтажне степенице израђене поводом 75 година од обнављања града. Постављене су испред зграде Grot Handelsgebouv и воде директно до крова зграде који пружа спектакуларан поглед. 180 степеница води до крова а само првог дана 8.000 људи се попело како би уживали у панораском погледу на град. Строгоћу метала и стакла ублажава велики број зелених површина. Ротердам је град са највећим бројем паркова у Холандији.

Осим солитера фантастичних и надасве машовитих линија и фасада иновативност архитекти и уметника који раде у Ротердаму се огледа и у облику пешачке зоне, која уједно представља и најстарију шопинг зону у Холандији. Она је смештена испод нивоа улице и због облика добила је надимак сливник. То није једини пројекат који је добио надимак. Велики број скуптура које можете видети у центру града имају своје надимке док оригинални називи падају у заборав. Најинтригантнија је свакако статуа Деда Мраза која се налази у самом центру града.

Добра организованост града огледа се у развијеном речном такси превозу који у многоме олакшава комуникацију између различитих делова града и најлакши је начин за туристички обилазак, било да се користи јавни речни превоз или унајми брод за индивидуални обилазак.

За добру понуду града свакако се брину и три градоначелника града. Осим главног градоначелника овај град има и градоначелника задуженог за културно – забавни програм и понуду града у вечерњим сатима, док је трећи градоначелник задужен за потребе младих који чине велики проценат становништва с обзиром на то да се у граду налази један од најпознатијих европских универзитета – Еразмус, назван по најзнаменитијем грађанину Ротердама и једном од највећих светских хуманиста .

Ротердам се од осталих холадских градова издваја и по мултикутуралности. Становништво овог града чини 160 различитих националности. Године 2001. је проглашен за европску предстоницу културе. 2015. године лист „New York Тimes” прогласио је Ротердам градом који свакако треба посетити, а одмах затим се нашао и на Lonely Planet-овој листи „must see“ у 2016. години.

Иако су амстердамски црвени фењери најпознатији на свету, мање позната чињеница је да и Ротердам има своје црвене фењере који заслужују да буду познати. Црвена светла постављена су у земљу и прожимају Ротердам оцртавајући на тај начин линују где су падале бомбе 1940. године. Све унутар зоне је потпуно уништено у бомбардовању а ван ње је сачувано. Укупно их је 400 и чине линију дугачку 12 км.
И поред свих занимљивости и погодности становници Ротердама не остају у овом граду дуго јер не могу да издрже у његовом „искривљеном свету“. Кажу да је опасан за осећај равнотеже, али оно што Ротердам јесте је прави град за истраживање. На сат времена вожње од Амстердама и Брисела и свега 2,5 сата вожње од Париза идеалан је за кратак бег у бајковити свет будућности.