Budimpešta

Будимпешта (мађ. Будапест), главни град Мађарске и главни политички, индустријски, трговачки и саобраћајни центар земље има преко 1,7 милиона становника, што је мање од врха, достигнутог средином 1980-их када је имала 2,1 милиона. 
Град Будимпешта чини посебну „жупанију“ (тзв. Главни град) у склопу жупанијске поделе Мађарске, а са свих страна окружује је Жупанија Пешта.
Будимпешта заузима обе обале Дунава спајањем Будима и Обуде на десној обали, са Пештом на левој (источној) обали Дунава.
Име Будимпешта настало је спајањем назива Будима и Пеште, који су се (заједно са Обудом) ујединили 1873. године. Гроф Иштван Сечењи, мађарски политичар, писац и историчар, помиње овај назив у књизи „Свет“, објављеној 1831. године.
О пореклу назива Будим постоји више теорија. Према првој, која потиче из Средњег века, Будим је добио име по оснивачу, Бледи, претходнику и рођаку Атиле Хунског. Бледа је у мађарској литератури познат под именом Буда. Ову теорију подржавају и савремени историчари. Према другој теорији, назив потиче од словенске речи „вода“ и везује се за Аквинкум, стари римски град, који се налазио на овом подручју.
Порекло назива Пеште, такође се тумачи на више начина. Једно од њих, које је забиљежио Клаудије Птолемеј, каже да је овдје још у периоду римске владавине постојало утврђење. Назив утврђења, Птолемеј -мађ: Пессзион. Друга теорија указује на словенско порекло. Сматра се да је основа речи пећ (бугарски пещ) и да је повезана са речи пещера (пећина).
Будимпешта је смештена у самом центру Панонске низије, у Жупанији Пешта. Заузима 525 км2 и окружена је насељима пештанске жупаније. Путем се налази 216 км југоисточно од Беча, 545 км јужно од Варшаве, 1565 км југозападно од Москве, 1122 км северно од Атине, 788 км североисточно од Милана и 443 км југоисточно од Прага. Од Београда је путем удаљена 378 км, а од граничног прелаза Хоргош 184 км.
Пешта је од 1723. била сједиште административног апарата краљевства, који је најбрже растао у 18. и 19. вијеку, и иницирао изразити раст града у 19. веку.
Спајање три дистрикта под једну администрацију, које је прво прописала мађарска револуционарна влада 1849. је поништено убрзо потом, по реуспостављању хабзбуршке власти. Коначно је ову одлуку спровела аутономна мађарска краљевска влада, успостављена по аустроугарској нагодби из 1867. Број становника „уједињене“ престонице је порастао у периоду од 1840. до 1900. на 730.000.
У 20. веку број становника је растао углавном у предграђима. Ујпешт (Нова Пешта) је више него удвостручила број становника између 1890. и 1910, а већина индустрије земље се концентрисала у граду. 
Будимпешта је најнасељенији град у Мађарској и један од највећих градова у Европској унији. Број становника је последње деценије у успону. Ако се узму у обзир сва насељена места унутар Будимпештанске Метрополитан области, која је дом за 3,3 милиона људи, то износи око 34% од мађарског становништва. Године 2014. град је имао густину насељености од 3.314 људи по квадратном километру и то је најгушће насељена општина у Мађарској. Округ Ержебетварош са преко 30.000 становника по км² једно је од најгушће насељених подручја на свету.