Крушевац

Крушевац је град који се налази у средишњем делу Србије, у долини Западног Поморавља, на реци Расини. Крушевац данас има преко 75.000 становника на територији града и око 140 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 км².

Познат је као средњовековна српска престоница.

Налази се у крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Град је подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима.

Крушевац је некада био јак привредни центар са посебно развијеном метало - прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Мерима“, „-{Траyал}-“ и „Рубин“). После привтизације великих друштвених колектива, у граду има и преко 1500 приватних предузећа и преко 3500 самосталних радњи различитих делатности.

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на "Малу Госпојину", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва "Добра нарав", или "Баксузи, угурсузи и намћори", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Око 35% укупне површине Града је под шумама. Највећи комплекс шума је распрострањен на Јастрепцу, најшумовитијој планини на Балкану.  Територија Града Крушевца је такође позната по значајним извориштима минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).  

Бишофсхофен

Бишофсхофен је град на северу Аустрије од 10.315 становника, који  се административно  налази  у Округу Санкт Јохан у Понгау.

Бишофсхофен је важно железничко чвориште на северу Савезне земље Салзбург. Град лежи на падинама масива Хохкениг у долини реке Салзах, 50 км јужно од Салзбурга.

Најстарија људска станишта пронађена су на планини Гетшенберг, а налази о производњи бакра на просторима данашњег Бисцхофсхофена потичу из друге половине 4. века пне., иако се он копао још од 17. века пне.  Остаци окна на планинама Бухберг и Митерберг. 

Култ св. Максимилијана био је вероватно раширен још од давних времена, тако да је самостан св Максимилијана основао Руперт од Салзбурга око 711./712.  Он је уништен 820. али је обновљен 822.

Бишофсхофен је први пут документован око 700. под именом Понго, а под именом Бишофсхофен тек 1217.  Економски узлет града започео је 1829. кад је обновљено копање бакра и кад је до њега стигла железница - 1875.

Бишофсхофен је статус града стекао тек 2000.

Највеће занменитости града су романичко-готичка парохијска црква (14. - 15. век) с фрескама које датирају с почетка 16. века. Готичка црква св.Марије из 1457., подигнута на романичким темељима из 11. века, са фрескама осликаним око 1420., романичка црква св. Георга са фрескама из око 1230. и романички торањ који је током 13. века био резиденција бискупа од Чајмсија.

За економију града најзначајнија је метало-прерађивачка индустрија , производња грађевинских машина, ливење метала, производња цистерни, производња изолационог стакла уз дрвопретрађивачку индустрију углавном код Митербергитена.

Поред града је 1984. подигнута хидроелектрана снаге 16 МW.

Бишофсхофен је и туристички центар, поред града налази се шпиља - Ајскогхеле, а ту се одржава и финално такмичење у скијашким скоковима у познатој Новогодишњој турнеји.