Ред вожње Крушевац до Пролом Бања

Крушевац је град који се налази у средишњем делу Србије, у долини Западног Поморавља, на реци Расини. Крушевац данас има преко 75.000 становника на територији града и око 140 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 км².

Познат је као средњовековна српска престоница.

Налази се у крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Град је подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима.

Крушевац је некада био јак привредни центар са посебно развијеном метало - прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Мерима“, „-{Траyал}-“ и „Рубин“). После привтизације великих друштвених колектива, у граду има и преко 1500 приватних предузећа и преко 3500 самосталних радњи различитих делатности.

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на "Малу Госпојину", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва "Добра нарав", или "Баксузи, угурсузи и намћори", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Око 35% укупне површине Града је под шумама. Највећи комплекс шума је распрострањен на Јастрепцу, најшумовитијој планини на Балкану.  Територија Града Крушевца је такође позната по значајним извориштима минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).  

Пролом се налази на југу Србије на путу Ниш— Подујево -Приштина, 85km од Ниша и 23 km југоисточно од Куршумлије.Налази се на северозападним обронцима планине Радан , на 550 до 668 m надморске висине.

После Првог светског рата почиње озбиљније коришћење топлих извора. Пролом и особине лековитих вода се помињу у новинама 1940. године када се наводи бројка од око 2000 посетилаца годишње. Од 1956. године број гостију се знатно повећава, а од 1961. године организацију прихвата и лечења гостију преузима Планинка из Куршумлије. Хотел Радан подигнут је 1968. године и имао је 28 лежаја. Већ 1976. године се дограђује депанданс са још 128 лежаја. Године 1982. хотел је проширен и дограђен, а у то време је геоистражним бушењем добијено око 11 литара лековите воде у секунди (температуре 29 °C). Године 1989. саграђен је други депанданс са 270 лежаја и терапијски блок као и део са базеном. Сада је хотел опремљен савременом опремом за смештај, дијагностику, лечење, терапију и рекреацију. Поред хотела са рестораном у бањи постоји већи број кућа са приватним смештајем за госте, неколико продавница мешовите робе и више ресторана.

Према званичним подацима Пролом вода се користи за лечење: Болести бубрега и мокраћних путева, Болести органа за варење, Болести коже, Болести крвних судова, Ванзглобног реуматизма.

Пролом вода припада водама високих балнеолошких вредности. Главне балнеолошке вредности воде су алкалитет, присуство озона и силицијумске киселине уз мало учешће флуора.