Аутобус од KRUŠEVAC до BUDVA не пролази кроз друге градове или већа значајна места. Први аутобус креће у 19:00, док последњи полазак можете ухватити у 21:15. Дужина пута је око 456 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 09 сати и 17 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње KRUŠEVAC - BUDVA постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од KRUŠEVAC до BUDVA су:BOŽUR, ROYAL TRAVEL.

Крушевац

Крушевац је град који се налази у средишњем делу Србије, у долини Западног Поморавља, на реци Расини. Крушевац данас има преко 75.000 становника на територији града и око 140 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 км².

Познат је као средњовековна српска престоница.

Налази се у крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Град је подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима.

Крушевац је некада био јак привредни центар са посебно развијеном метало - прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Мерима“, „-{Траyал}-“ и „Рубин“). После привтизације великих друштвених колектива, у граду има и преко 1500 приватних предузећа и преко 3500 самосталних радњи различитих делатности.

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на "Малу Госпојину", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва "Добра нарав", или "Баксузи, угурсузи и намћори", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Око 35% укупне површине Града је под шумама. Највећи комплекс шума је распрострањен на Јастрепцу, најшумовитијој планини на Балкану.  Територија Града Крушевца је такође позната по значајним извориштима минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).  

Будва

Будва, метропола црногорског туризма, постоји приближно две и по хиљаде година и представља један од најстаријих урбаних центара на Јадранској обали. Како сведоче најстарији археолошки подаци, ову територију насељавало је илирско племе Енхелејаца, који се сматрају аутохтоним становништвом Будве.

Око настанка овог града испредане су многе легенде од којих је најаутентичнија она која казује да је оснивач Будве син феничанског краља Агенора – Кадмо. Кадмо је тражећи своју сестру Европу путовао по грчким пределима, где је на једном од њих основао град Тебу, у којој су му богови подарили супругу Хармонију. Након што бивају протерани из Тебе, на подручју Будве оснивају град којем су, по предању, подарили име по воловима захваљујући којима су стигли у град.

Подручје општине Будва насељава око двадесет хиљада становника и обухвата око четрдесет насеља од којих су туристички најатрактивнија: Будва, Бечићи, Пржно, Милочер, Свети Стефан и Петровац. Њена Ривијера представља центар црногорског туризма и заузима средишњи дио Приморја. Простире се на дужини од 38 километара, обухватајући седамнаест плажа од којих су најпознатије: Јаз, Могрен, Словенска плажа, Гуванце, Бечићи, Каменово, Пржно, Краљичина плажа, Милочер, Перазића До, Плажа Петровац, Дробни пијесак, Буљарица и Лучице. По мишљењу многих туриста, овај приобални појас од Јаза до Буљарице представља најлепшу целину на Медитерану у ком туристичка сезона траје и до осам месеци - од марта до новембра. Сходно њеном положају карактерише је медитеранска клима са просечном годишњом температуром од 15,5°. Током летњих месеци, највиша температура је током јула месеца и креће се до 30°, са просечном температуром воде топлијом од 18 °.

Због свог изузетно повољног географског положаја, одувиек је била значајан културни, религијски и економски центар на простору Јужног Јадрана. Окружена је цетињском, барском и которском општином, док се до севера државе из Будве може стићи и за два сата. У њеној близини налазе се два аеродрома – Тиват на удаљености од двадесет два километра и Подгорица на удаљености од шездесет пет километара, а такође је преко својих пристаништа повезана са свим важнијим лукама на Јадранској обали.

У Будви су рођене многе знамените личности - Стефан Митров Љубиша, Конте Зановић, Анастас Боцарић, Шпиро Боцарић и Марко Греговић.

Најважнија туристичка обиљежја Будве

Стари град Будва

Средњевековно име Будве било је „Civitas Aqua“ што у преводу значи „Стари град“. Ова јединствена архитектонска целина изграђена у венецијанском стилу и прошарана сплетом улица, тргова, бедема и кула, подигнута је на полуострву још прије две и по хиљаде година. Његове зидине које потичу још из времена млетачке владавине, одувиек су права туристичка атракција. Унутар Старог града налази се Етнографски музеј у чијој се ризници налазе експонати који датирају од самог оснивања града, сведочећи о прожимању различитих култура - Илира, Грка, Римљана, Византије, Словена и других.

У оквиру зидина смештена је градска тврђава Цитадела која датира из V или VI века а први писани трагови о њој потичу с почетка XV вијека. Представља јединствен споменик историје и културе, унутар које се налазе темељи цркве Santa Maria di Castello из доба Немањића и Балшића. По њој је тврђава добила име „Каштел Свете Марије“. Данас представља главну летњу позорницу чувеног „Град театра“.

У Старом граду налази се и низ сакралних споменика: Црква Светог Ивана из VII века, Црква Санта Мариа Ин Пунта из XIX века, Црква Свете Тројице из XIX века, Црква Светог Саве Освећеног из XII века и ранохришћанска базилика из V века.

Острво Свети Никола

Ово острво, популарно под називом „Хаваји“ налази се на километар удаљености од Будве и верује се да је некада било повезано са градом путем пешчаног спруда. Обухвата три пешчане плаже до којих се може доћи искључиво бродићем, чамцем или баркама.

Током сезоне су на скоро свакодневном нивоу организовани једнодневни излети до његових плажа, где туристи могу уживати у хладу медитеранског растиња као и у специјалитетима медитеранске кухиње у новоотвореном ресторану. За љубитеље неистражених предела, ово подручје представља прави изазов са својом јединственом фауном и флором.

Свети Стефан

Свети Стефан представља једно од најексклузивнијих летовалишта дуж Јадранске обале које је у прошлости било снажно утврђење Паштровића. Представља прави природни феномен – томболо, којег карактерише пешчана превлака спојена с копном. Острво је крајем четрдесетих година двадесетог века претворено у град – хотел, услед чега је постао место за одмор познатих светских личности, самим тим и једно од најелитнијх летовалишта света. У чувеној вили „118“ која данас носи назив „Свети Стефан“, боравила је енглеска принцеза Маргарета, италијански краљ Умберто II, књижевници Андре Марло и Алберт Молдави, космонаут Јуриј Гагрин, глумице Дорис Деј и Софија Лорен, супермодели Карла Бруни и Клаудија Шифер, као и глумци попут Кирка Дагласа и Џеремија Ајронса. У оквиру овог град - хотела налазе се три цркве од којих је најзначајнија Црква Александра Невског, пјацете и узане улице, док су хотелски апартмани смештени у кућама изграђеним по угледу на медитерански стил.

За љубитеље верског туризма, на подручју будванске општине налазе се манастири од изузетног значаја за црногорску историју и културу међу којима се издвајају: Манастир Подластва, Манастир Подострог, Манастир Стањевићи, Манастир Дуљево, Манастир Прасквица, Манастир Режевићи и Манастир Градиште.

Синоним за Будву је фантастичан провод због којег је током сезоне једна од најпопуларнијих европских дестинација. Овај град током сезоне на позорницама својих надалеко чувених манифестација и дискотека угости најпознатија имена шоу бизниса светске, регионалне и домаће сцене. Оно што туристичку понуду Будве оплемењује и чини посебно примамљивом су многобројне традиционалне културно – забавне манифестације по којима је препознатљива.