Ред вожње Краљево до Врњачка Бања

Аутобус од КРАЉЕВО до ВРЊАЧКА БАЊА не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 16 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 20 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника. На линијама саобраћају аутобуси високе и средње туристичке класе док на краћим релацијама неки превозници организују путовање туристичким комбијима или малим аутобусима.
Ред вожње КРАЉЕВО - ВРЊАЧКА БАЊА постоји за следеће дане:
понеdељак
среда
субота

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од КРАЉЕВО до ВРЊАЧКА БАЊА су:BOŽUR.

На ушћу три реке: Ибар, Западна Морава и Рибница, Краљево је десети највећи град у Србији. Заједно за Крагујевцом и Чачком, Краљево је важан културни и административни центар Централне Србије. Најпознатије туристичке атракције су православни манастри Жича, који се налази 5км од центра града и Врњачка Бања, најпознатија бања у Србији. Такође, Краљево је раскрсница важних путева.

Аутобуска станица се налази у улици Октобарских жртава, у непосредној близини железничке станице и центра града. С обзиром на добро развијену мрежу градског превоза и постојање такси служби, аутобуска станица Краљево је добро повезана са централном града. По садржајима које нуди својим посетиоцима, спада у 3. категорију станица и друга је по величини у Србији. У непосредној близини аутобуске станице налазе се Спомен парк Краљево и хотел "Ботика".

Важне информације

Аутобуска станица Краљево
Адреса: Октобарских жртава
Радно време: 04:00 - 24:00 х
Број телефона за информације: +381 (0)36 313 444
Број телефона за резервације карата: +381 (0)36 331 132

Врњачка Бања је највећа бања у Србији са 9.900 становника,  а цела општина око 30.000.
Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији у Рашком округу. Удаљена је око 200 км од Београда, 25 км од Краљева и 7 км од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 м) и Западне Мораве.
У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се две флаширају као стона минерална вода (Вода Врњци са извора Топла вода и Врњачко врело).
Врњачке минералне воде се примењују код лечења:
шећерних болести;
стање после прележене заразне жутице;
хроничног запалења црева и желуца;
болест жучне кесе и жучних путева;
чира у желуцу и дванаестопалачном цреву;
болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.
Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште АQUAE ОRCINАЕ. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Фонс Романус) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.
Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану.